Zatrpani svakodnevnim brigama, neretko se desi da zanemarimo voljenu osobu. Ili nam nešto u datom trenutku bude zanimljivije od voljene osobe, ili nam nije do provođenja vremena s njom. Pri tom se zaboravi da život zapravo ne traje toliko dugo, da je svaki trenutak dragocen, i da bi ga trebalo iskoristiti.
Razmislite o tome: prosečan životni vek je nekih 77 godina. To je 77 dočeka Nove godine, 77 leta, 77 zima, 77 rođendana… A nećete sve to vreme provesti s voljenom osobom. Bićete i s nekim drugim dragim ljudima, u redu, radićete i ono što se mora radi opstanka, ali koliko vremena zapravo ode na neke stvari koje vam kasnije ne budu toliko bitne?
Nakon smrti voljene osobe, mnogima se dešava da žale. Bude im žao što ih je toliko puta u krevetu „bolela glava“; što su toliko gledali utakmice i prenose sednica, a nedovoljno pričali i mazili se s voljenom osobom; što su toliko mnogo pažnje obraćali na Esmeraldine probleme umesto da razgovaraju i razmenjuju nežnosti s nekim ko im je mnogo bliži. A vreme se ne može vratiti unazad. Mrtvi se ne mogu vratiti u život.
Ostanu samo sećanja – na to kako ste mu večito prebacivali da skloni prljave čarape, a mogli ste i da ga zagrlite i poljubite (što više ne možete) i da ignorišete te glupe krpice na podu dok ih sam ne skloni, na to kako ste sedeli u kafani nakon posla, i, pa, i ne sećate se šta ste tamo radili, ali niste bili uz voljenu osobu dok je još bila tu pa da možete da budete uz nju.
Ne treba podrazumevati prisustvo voljene osobe u životu; pre ili kasnije, ona više neće biti tu, a ako je zanemarujete, verovatnije je da će to biti pre. Vreme koje imate na raspolaganju je veoma ograničeno, iskoristite ga za ono što vam je najlepše i što vam najviše znači.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com