Ples može da okrene efekte starenja u mozgu, pokazala je studija koju je objavio jedan poznati žurnal. Studija je takođe otkrila da ples daje mnogo bolje rezultate od drugih vrsti fizičkih aktivnosti. Doktorka Ketrin Rehfeld, vodeća autorka studije, objasnila je da vežbanje ima pozitivne efekte na usporavanje, ili čak suzbije mentalne i fizičke efekte starenja.
– Pokazali smo da dva različita tipa fizičkog vežbanja, ples i trening izdržljivosti, povećavaju oblast u mozgu koja se smanjuje sa starenjem. Pokazalo se da je samo ples vodio ka primetnim promenama ponašanja u smislu poboljšanja balansa – rekla je doktorka Rehfeld.
Ljudi koji su učestvovali u istraživanju u proseku su imali 68 godina i podeljeni su u dve grupe. Jedna je testirala efekte plesa a druga treninga izdržljivosti.
– Pokušali smo da našim seniorima u plesnoj grupi obezbedimo stalne promene plesnih rutina u različitim žanrovima, džez, kantri, latinsko-američke plesove i linerane. Koraci, pokreti ruku, formacije, brzina i ritmovi, menjani su svake druge nedelje kako bi ih držali u stalnom procesu učenja. Najizazovniji deo im je bio da se prisete rutina pod pritiskom vremena i bez pomoći instruktora – objasnila je Rehfeldova.
Druga studija koja je sprovedena na psihološkom odeljenju Univerziteta MekGil, pokazala je da muzika ima bolji efekat od lekova na brojnim stanjima. Istraživanje je pokazalo da muzika može da oslobodi prirodne supstance i hemikalijske supstance u mozgu koje ublažuju bol, koje deluju brže i bolje od lekova. Profesor Levitin, jedan od vodećih istraživača studije objasnio je kako muzika može da pokrene hemijske procese u mozgu koji imaju lekovita dejstva.
– Otkrili smo ubedljive dokaze da muzičke intervencije mogu da imaju zdravstvenu ulogu od operativnih soba do porodičnih klinika. Ali bitnije, uspeli smo da dokumentujemo neurohemijske mehanizme uz pomoć kojih muzika utiče u četiri domena, upravlja raspoloženjem, stresom, imunitetom i kao pomoć u društvenom povezivanju – rekao je Levitin.
Naučnici su otkrili da muzika može da podstakne oslobađanje dopamina i opioida, kortizola, serotonina i oksitocina. Kada se ova jedinjenja oslobode mogu da poboljšaju motivaciju, povećaju zadovoljstvo koje proizilazi iz određenih aktivnosti, što može da pomogne kod određenih poremećaja u ishrani i drugim problemima. Takođe mogu da utiču na stres, socijalnu aksioznost i poboljšanje imuniteta. To bi moglo da ohrabi ljude da umenja zavisnost od lekova.
Još jedna studija pokazala je da su pacijenti koji su pre operacije slušali muziku imali mnogo manje anksioznosti od onih kojima su dati lekovi protiv anksioznosti poput Valijuma ili Ksanaka, prenosi „Majndanlišd“.
(Blic)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com