Na godišnjem sastanku Svetske banke odrađena je simulacija pandemije. Nije to nešto što bi javnost tipično povezivala sa Svetskom bankom, ali ovo je već četvrta takva vežba koju je banka pomogla da se organizuje u protekloj godini.
Tako su se tokom simulacije ministri svetskih vlada suočili tako sa epidemijom nepoznatog virusa koji ubija ljude i širi se velikom brzinom, a otporan je na antibiotike. U roku od nedelju dana zatvorene su bitne ustanove, a hiljade ljudi završili su u karantinu. Strah i panika ubrzano su se proširili i na susedne zemlje gde je sve više zaraženih i sve više mrtvih.
Ova simulacija osmišljena je kako bi svet ovaj put bio bolje pripremljen nego što je bio za vreme epidemije ebole koja je u kratko vreme usmrtila više od 11 hiljada ljudi.
‘Verovatnost za novu pandemiju je 100 posto’
‘Želimo bolje da se pripremimo, da budemo potpuno spremni za slučaj da se tako nešto ponovi. A verovatnoća da se ponovi jeste 100 posto. Ponoviće se pre nego što to očekujemo’, rekao je direktor dela za zdravlje, ishranu i stanovništvo u Svetskoj banci, Tim Evans.
Epidemija kuge na Madagaskaru koja je od avgusta ubila više od stotinu ljudi pokazuje da se opasne zaraze šire brže nego ikad i da ih je sve teže predvideti. Na Madagaskaru je broj slučajeva pneumoinčne kuge koja se prenosi kašljanjem, kijanjem i pljuvanjem narastao za 70 posto, piše Vašington Post.
U Ugandi se pojavio virus Marburg koji bi, ako se proširi, mogao da usmrti stotine ljudi. Radi se o hemoragičnoj groznici dosta sličnoj eboli. Organizatori simulacije proveravali su i uticaj putovanja i turizma na širenje misterioznog respiratornog virusa u hipotetskoj zemlji.
Učesnicima simulacije pokazano je, između ostalog, hipotetički post na društvenim mrežama. Jedna je vest o zaposlenom na kruzeru koji je radio u labosu koji istražuje virus u tek nekoliko minuta pronašla put do hiljade ljudi.
Taj deo simulacije bio je sličan onome što se dogodilo tokom epidemije ebole. Helikopter i avion američke obalne straže poslani su na kruzer u blizini meksičke obale kako bi preuzeo krvne uzorke putnice koja se na njemu nalazila. Ona je 10 godina ranije radila u labosu bolnice u Dalasu i potencijalno je došla u dodir sa zapečaćenom bočicom krvi koja je pripadala Liberijcu koji je umro 2014. – on je bio prva osoba koja je u SAD-u umrla od ebole. Pokazalo se da žena nije bila zaražena.
‘Bitno je imati pravu informaciju u pravo vreme’
‘Danas informacije mnogo brže putuju neslužbenim kanalima. Želeli smo da pokažemo koliko je u slučaju epidemije bitno imati pravu informaciju u pravo vreme, a ne da se oslanjaju na dnevne izveštaje’, rekao je Ron Klajn, koji je u vreme epidemije ebole bio glavni koordinator u SAD-u.
U prošlosti je bilo slučajeva da su neke zemlje odbijale pravovremeno da objavljuju podatke o epidemijama. Posebno se to videlo u zemljama koje zavise od turizma, a u njima tada postoji politički i ekonomski pritisak da ne preduzimaju nikakve akcije koje bi mogle da štete ekonomiji.
Svet nije spreman za novu pandemiju
Svest o opasnosti sve je veća, a stručnjaci se slažu – svet nije spreman za novu pandemiju. Sledeće godine biće 100 godina od pandemije gripa koja je ubila 50 miliona ljudi širom sveta.
‘Iskreno, nismo spremni ni za pandemiju koja bi bila upola manja. A pretnja od nje i dalje postoji’, zaključio je Klajn.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com