Književnica Isidora Bjelica preminula je juče u Beogradu u 52. godini nakon duge i teške borbe s bolešću.
Bjelica je rođena u Sarajevu, diplomirala je i magistrirala dramaturgiju na FDU, a njen magistarski rad objavljen je pod nazivom “Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije”.
Jedno vreme radila je kao asistent na predmetu Scenario, a kao kolumnista i filmski kritičar pisala je za gotovo sve veće novine sa srpskog i jugoslovenskog prostora, a godinama je objavljivala feljtone, putopise i reportaže na različite teme.
Bjelica je objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, a petnaest pod pseudonimom.
U njenoj biografiji u Izdavačkoj kući Laganu napisano je da su skoro sve njene knjige bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja, a najpopularnije su svakako “Spas”, “Spas 2”, “Sama”, “Voleti i umreti na Karibima”, “Ljubav u Tunisu”, “Moj deda Luj Viton”, “Tajni život slavnih Srpkinja”, “Princeze di Montenegro”, “Dama iz Monaka”, “Srpkinja” – sve su prodate na desetine hiljada primeraka.
Svoju prvu knjigu “Prvi probuđeni” objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmlađi član UKS.
Kao pozorišni pisac i reditelj najveći uspeh doživela je sa dramom “Sarajka u Beogradu”, koja je deset godina punila hale.
Veoma uspešni komadi bili su i “Ozloglašena”, “Psovači”, “Tako je govorio Broz”…
Za dramu “Skadarlijka” dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu.
Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga “Klot-Frket” na BK televiziji i BN televiziji, i “Isidorin ljubavni vodič” na televiziji Metropolis.
Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film “Dorćol-Menhetn”.
Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja.
Autor je nagrađivanih radio-drama, od kojih je najveći uspeh doživela drama o Isidori Sekulić.
Tvorac je niza performansa i umetničkog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa Nebojšom Pajkićem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“.
Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karić nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašiković“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogih drugih priznanja za brojne humanitarne angažmane.
Za roman “Spas” dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine.
Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik.
Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: “Isidorine ženske strane”, “Hepi-end”, “Trag istine”.
Bila je glavni urednik diplomatskog magazina “Vip Trip Diplomatic”…
Bjelica je bila članica udruženja “Klub prvih žena”.
Govorila je pet jezika, kako je često isticala, bila je “globtroterka” koja je dva puta obišla celu zemaljsku kuglu i pasionirani tviteraš.
Od otkrivanja da boluje od opake bolesti bila je posvećena alternativnim načinima lečenja i saznanjima iz te oblasti.
Iako se godinama lečila, bolest se uvek vraćala, a u poslednje vreme svojim objavama i sama je predosećala kraj.
Jedna od poslednjih fotografija naše spisateljice jeste sa sinom i ćerkom, gde je ostavili i poruku koja je rastužila sve:
– Za sve one koji imaju ponekad primedbe na bližnje – a ko ih nema – trenuci samoće će nas vrlo brzo naučiti koliko smo zahvalni na svakom trenu koji provedemo zajedno i koliko su dragocena sva naša „neslaganja“ i „razlike“ – sve je to samo ljubav – porodica je najvažnija učionica ljubavi – i kao pointilizam moraš se za tren udaljiti da bi video puni smisao slike i njenu lepotu – napisala je Isidora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com