Istraživači sa Moskovskog državnog univerziteta psihologije i pedagogije (MGPPU) otkrili su da se pamćenje novih reči gotovo odmah odvija zahvaljujući dugoročnom, a ne epizodnom pamćenju. Autori rada veruju da rezultati mogu biti od velikog praktičnog značaja u svim oblastima u kojima se od čoveka zahteva da brzo i dobro zapamti novi materijal.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu „Frontiers in Neuroscience“.
Klasično znanje o pamćenju, koje je dobijeno u eksperimentima na životinjama, slabo objašnjava mehanizme ljudskog pamćenja, saopštili su naučnici sa MGPPU. A u savladavanju govora, uloga pamćenja je potpuno jedinstvena, jer su obim i brzina procesa pamćenja koji su neophodni za proučavanje i upotrebu govora — ogromni.
„Koliko često ste se suočavali sa činjenicom da je neka osoba naizgled zapamtila novu informaciju, a kasnije se ispostavilo da ipak nije? Na primer, učenik je pažljivo slušao objašnjenja nastavnika i izgleda da bi možda mogao ponoviti gradivo koje je slušao. Međutim, prođe malo vremena, i ispostavlja se da je sve već zaboravljeno. Dešava se i obrnuto. Na primer uveče naučite pesmu napamet i jednostavno je ne možete ponoviti bez greške. A ujutro se svega savršeno dobro sećate, i pamćenje vam uslužno pruža sve što vam treba“, rekao je za RIA Novosti šef Naučno-obrazovnog centra neurokognitivnih istraživanja na MGPPU Boris Černišev.
Naučnici MGPPU su napravili važan korak ka pronalaženju mehanizama i markera pamćenja koji određuju brzinu i snagu ovog procesa. Rezultati istraživanja pomoći će u davanju preporuka učenicima o tome kako da najbolje zapamte gradivo — da pokušaju da nauče sve odjednom ili da deo materijala prenesu za sledeći dan.
Po mišljenju autora, uspešno pamćenje novih informacija zahteva aktivno uključivanje čoveka u ovaj proces, a istovremeno je veoma važna mogućnost da samog sebe proveri i tako odmah dobije potrebne povratne informacije. Naučnici su otkrili da je takvo pamćenje materijala mnogo efikasnije od pasivnog učenja.
Specijalisti MGPPU su proučavali moždanu aktivnost čoveka kako bi saznali koji se neurokognitivni resursi koriste za obradu značenja novih reči — resursi kratkoročnog ili dugoročnog pamćenja.
Klasične teorije o učenju i pamćenju govore da je za obradu novih informacija prvo odgovorno epizodno pamćenje. Ono se oslanja na rad hipokampa — posebne strukture mozga, svojevrsnog posrednika koji obezbeđuje zajednički rad neurona.
Obično je potrebno mnogo vremena da hipokamp preda funkcije pamćenja cerebralnom korteksu, delujući i kao učitelj i kao dirigent. Ovaj proces pretvaranja kratkotrajnog pamćenja u dugoročno naziva se konsolidacija. Poznato je da će za odvijanje konsolidacije čoveku trebati bar jedna noć pravilnog sna.
„Ono što je zapanjujuće u našem radu je to što smo tokom kratkog eksperimenta pronašli formirani odgovor u kori velikog mozga prilikom obrade veštačkih reči, čije je značenje čovek upravo saznao“, istakao je Boris Černišev.
On je rekao da su naučnici sa MGPPU uspeli da pronađu faze obrade nove reči i otkriju koje su strukture kore mozga uključene u svakoj fazi. Ispostavilo se da kada čovek pokušava da zapamti značenje novih, nepoznatih reči, gotovo odmah se menja rad neurona moždane kore koji su odgovorni za ovaj zadatak.
Drugim rečima, pamćenje novih reči se gotovo odmah događa zahvaljujući dugoročnom, a ne epizodnom pamćenju.
Tokom eksperimenta, moždana aktivnost je zabeležena na magnetoencefalografu — jedinstvenom naučnom aparatu koji omogućava preciznu identifikaciju aktivnih područja mozga i određivanje vremena svakog događaja u mozgu.
Tokom istraživanja, učesnik eksperimenta je kroz slušalice slušao razne veštačke reči kojih nema u ruskom jeziku. Međutim, one su konstruisane tako da bi mogle biti obične reči u ruskom. Od čoveka se zahtevalo da pogodi na koju radnju ukazuje svaka reč. Čuvši reč, on je morao da pritiska dugmad rukama, a pedale nogama, i prima signale da li je pogodio ili ne.
Na primer, kao odgovor na reč „hiša“ bilo je potrebno pritisnuti dugme desnom rukom, a na „hiču“ pritisnuti pedalu levom nogom.
U početku je učesnik eksperimenta postupao nasumice, ali je postepeno, metodom pokušaja i grešaka, uspeo da stekne iskustvo, seti se značenja ranije nepoznatih reči i nadalje tačno odgovara.
Objavljeno istraživanje, prema rečima autora, od suštinske je važnosti, i njegovi rezultati mogu imati ogromnu praktičnu primenu u obrazovanju, pedagogiji i mnogim drugim oblastima u kojima treba brzo i dobro zapamtiti novi materijal.
U daljem radu naučnici planiraju da pronađu neuromarkere koji će pokazati kojem tipu pripada čovek, da li je u stanju da zapamti materijal odmah i dugoročno ili mu je potrebno ponavljanje u roku od dva ili više dana.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com