Da li ste ikada razmišljali za čime biste najviše žalili da vam ponestane vremena, da vam neko kaže kako ćete ubrzo umreti, pitao je svoje slušaoce Martin O’Tul, bivši alkoholičar i zavisnik koji se snagom volje izvukao iz svega toga.
Danas Martin vodi podcast ‘Kako umreti srećan’ (How To Die Happy) u kojem deli priče i praktične savete za dobar život i smirenije umiranje. Njegove reči nadahnule su mnoge ljude i pomogle im da više ne lutaju besciljno i prazno ovim svetom.
Poseban utisak na njega je, kaže, ostavila knjiga koju je napisala dr. med. Elizabet Kübler-Ros, a zove se ‘O smrti i umiranju – što ljudi na samrti moraju da nauče lekare, medicinske sestre, sveštenike i sopstvenu porodicu (On Death and Dying – what the dying have to teach doctors, nurses, clergy, and their own family). U njoj je opisala za čime ljudi na samrti najviše žale.
– Žale zbog neuspeha, propuštenih prilika i nemogućnosti da pruže više onima koje ostavljaju iza sebe. Knjiga sadrži isečke iz mnogih razgovora s neizlečivo bolesnim pojedincima i dobar je vodič za ljude koji rade s onima koji su blizu smrti. U poslednjoj prelaznoj fazi ljudi često žale za životima koje nisu živeli – rekao je Martin.
Istražujući i proučavajući razne materijale, iskustva, knjige, pretražujući internet… Martin je napravio spisak onoga za čime ljudi najviše žale kad se suoče sa smrću.
- Voleo bih da sam se bolje brinuo za svoje telo.
- Voleo bih da sam se usudio da živim iskrenije.
- Voleo bih da sam imao hrabrosti da izazim svoja osećanja.
- Trebalo je da više puta kažem ‘Volim te’.
- Voleo bih da sam se oslobodio ljutnje.
- Voleo bih da sam manje radio i odvojio više vremena za porodicu.
- Voleo bih da sam ostao u kontaktu s prijateljima.
- Voleo bih da sam bio bolja osoba.
- Voleo bih da sam mnogo pre shvatio da je sreća stvar izbora.
- Voleo bih da sam sledio svoje snove.
– Iako sam pronašao malo istraživanja o žaljenju na smrtnoj postelji, naišao sam na američki rad iz 2005. godine pod naslovom ‘Šta najviše žalimo… i zašto’ ( What We Regret Most… and Why) autora Nila J. Rosija i Ejmi Samervil. Radi se o istraživanju koje je, između ostalog, zahtevalo od učesnika da preispitaju svoje živote i razmotre koja bi tri aspekta promenili kad bi mogli da resetuju sat i krenu ispočetka – objašnjava Martin.
– Zanimljivo je da su studije pokazale korelaciju između starijeg doba, manjeg broja mogućnosti i postupnog smanjenja žaljenja. Kako su životne prilike starijih osoba nestajale, tako su nestajala i njihova najbolnija žaljenja. Možda je to značilo da su jednostavno odustali, osećajući kako nema smisla žaliti za nečim što više nemate snage promeniti – dodao je.
Istraživanje je rezultiralo postotkom žaljenja u određenim kategorijama života, ali treba napomenuti da se ovde ne radi o onome za čime ljudi žale na smrtnoj postelji, već uopšteno tokom života. Najviše žale što nisu uradili (ili jesu) nešto vezano za obrazovanje, a najmanje u kategoriji zajednice.
- Obrazovanje 32%
- Karijera 22%
- Romantika 15%
- Roditeljstvo 10%
- Ličnost 5,47%
- Slobodno vreme 2,55%
- Finansije 2,52%
- Porodica 2,25%
- Zdravlje 1,47%
- Prijatelji 1,44%
- Duhovnost 1,33%
- Zajednica 0,95%
– Pretpostavljam da te kategorije menjaju u trenutku kada se čovek suoči licem u lice sa smrću. U tom trenutku čoveku je sigurno manje stalo do obrazovanja i uspešne karijere i onoga što je stekao ili nije stekao. Kada dođemo do neizbežnih trenutaka pre smrti, mislim da više razmišljamo o istinskoj lepoti života, ljubavi, iskustvima, porodici, prijateljima i življenja u miru, bez mržnje, zavisti ili ogorčenosti jednih prema drugima – smatra Martin.
– Pozivam vas da uzmete olovku i papir pa provedete nekoliko minuta zamišljajući o tome za čime biste najviše žalili da vam je preostalo još pet minuta života – kazao je i objasnio kako je to dobar test, jer tako vrlo lako možete shvatiti šta radite pogrešno u životu dok još imate vremena da krenete nekim boljim i srećnijim putem, prenosi tinybuddha.com
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com