Možda ste na dužim povratnim letovima primetili da je let u smeru istoka nešto kraći nego let na istoj relaciji u smeru zapada.
Na dužinu leta utiče više faktora, ali da, putovanje na istok stvarno će trajati manje nego ono u suprotnom smeru. Let iz Evrope u Severnu Ameriku trajaće dobrih sat vremena više nego let nazad u Evropu.
Prvi odgovor koji se nameće jest da je razlog Zemljina rotacija. To je zapravo tačan odgovor, ali rotacija nije direktno odgovorna za ovaj fenomen. Zemlja se neprestano okreće oko svoje ose prema istoku, ali s njom se okreće i atmosfera, pa jednako kao što mi kada skočimo ne doskočimo stotinama metara dalje, tako ni avionima sama rotacija Zemlje ne pomaže baš da skrate vreme putovanja.
Ali rotacija Zemlje ipak je kriva za duže ili kraće vreme leta na istoj relaciji. Naime u rotirajućem sistemu kakav je i Zemljin, na sve čestice kad se pomeraju ili kreću pod nekim uglom u odnosu na rotacijsku osu deluje Koriolisova sila. Ona deluje na sva kretanja i u atmosferi i u okeanima. Uspravna je na brzinu kretanja i na rotacijsku osu. Na severnoj hemisferi deluje nadesno, na južnoj hemisferi nalevo, najveća je na polovima, a na ekvatoru je jednaka nuli. Ni ovo još nije potpun odgovor na pitanje zašto avioni stižu brže na istok, ali približavamo se.
Ista sila tera i vetrove na istok na jevernoj hemisferi i na zapad na južnoj hemisferi. Naime, kad se neko telo rotira, delovi koji su bliže njegovoj osi kreću se sporije od onih koji su dalje. Kako se udaljava od ekvatora, vazduh će se kretati brže od tla iznad kojeg se nalazi je ima brzinu rotacije tla na ekvatoru, to rezultuje vetrovima koji se uvek kreću od zapada prema istoku na srednjim geografskim širinama.
E, sada samo došli do pravog odgovora.
Zbog Koriolisove sile, sunčevog zagrevanja i malo mehanike pritiska, nastaju mlazne struje koje se kreću od zapada prema istoku, ali s talasastim uzorkom. Mlazna struja predstavlja uzak pojas jakih vetrova u graničnom području od gornje troposfere do stratosfere, može varirati u snazi, visini i smeru i obično će biti najjača bliže polovima. Mlazna struja ima važnu ulogu u opštoj cirkulaciji atmosfere, a izuzetno je važna u vazdušnoj navigaciji i sigurnosti leta.
Mlazne struje, s obzirom na to da bukvalno mogu pogurati avion, imaju veliki uticaj na rute i raspored letova. Ponekad će avion leteti dužom rutom kako bi pokupio vetar u leđa ili izbegao let u težim i zahtevnijim okolnostima. Zato se letovi prema istoku obično planiraju u doba kada će biti najjači vetar u leđa. Osim vremena, na ovaj se način štedi i gorivo, prenosi punkufer.hr.
Mlazna struja utiče i na letove na kratkim relacijama, ali uticaj je onda tako mali da ga nećete ni primietiti – pobediće ga uobičajena kašnjenja na aerodromima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com