Dejstvo alkohola na vozače je višestruko, a pripite ili pijane osobe ugrožavaju i sebe i druge učesnike u saobraćaju. Pod dejstvom alkoholnih pića vozači, motociklisti, biciklisti i pešaci predstavljaju stalni izvor opasnosti u saobraćaju i najčešći su izazivači saobraćajnih nezgoda.
Često se govori da su uzroci saobraćajnih nezgoda loš put, loše vremenske prilike, slaba vidljivost, neispravnost vozila, greške vozača ili greške pešaka, a sve te uzroke pijani i pripiti vozači u znatnoj meri povećavaju.
Uslovi na putu
Uslovima na putu treba uvek prilagoditi brzinu kretanja vozila. Međutim, pripiti ili pak pijani vozači imaju drugačiji način psihičkog rasuđivanja i nisu svesni opasnosti krivudavog ili lošeg puta. Oni obično ne prilagođavaju brzinu vozila uslovima puta i često ne vezuju sigurnosni pojas. Kada na putu dođe do iznenadne situacije (rupa, zaprežno vozilo, odroni, klizav kolovoz…), zbog usporenih refleksa oni kasno koče ili sporo reaguju.
Vremenske prilike
Vremenske prilike kao što su kiša i sneg (poledica, smetovi…) iziskuju vožnju smanjenom brzinom. Vozači pod dejstvom alkohola obično nisu svesni toga da se pri lošem vremenu kola lako zanose i lako proklizavaju a da je zaustavni put znatno duži, pa zato i ne smanjuju brzinu. Zbog takve vožnje po lošem putu veoma lako dolazi do iskliznuća ili naletanja vozila na druge učesnike u saobraćaju.
Smanjena vidljivost
Pri smanjenoj vidljivosti na putu usled padavina, magle ili sumraka – vozilo treba voziti znatno sporije nego pri normaloj vidljivosti. Pripiti učesnici u saobraćaju ovu činjenicu zanemaruju i voze brzo tako da nisu svesni da je njihov vid ionako zbog dejstva akohola smanjen, a da su im refleksi umrtvljeni. U takvim slučajevima kasno se uočava opasnost, kasno se reaguje i udesi su neminovni.
Ispravnost vozila
Vozači pod dejstvom alkohola nisu svesni ispravnosti svog automobila i precenjuju je. Iako je vozilo staro i delimično ispravno, pripiti vozači ga voze veoma brzo, kao da je novo. U slučaju kvara na starom vozilu pri većoj brzini, dolazi do većih posledica, pogotovu što pripit vozač u takvim situacijama sporo i nepravilno reaguje.
Novo vozilo (jako vozilo ili džip) u rukama pijanih vozača predstavlja najveću opasnost na putu. Takvi vozači osećaju "moć vozila", misle da mogu prebrzo da voze, a zaboravljaju da nisu sposobni da dobro vide i da ispravno reaguju pri velikim brzinama, naročito u iznenadnim situacijama.
Ponašanje učesnika u saobraćaju
Učesnik u saobraćaju (vozač, motociklista, biciklista ili pešak) koji u krvi ima bar malo alkohola (preko 0,3 promila) u odnosu na treznog čoveka psihički je usporen, ima smanjeno vidno polje, oslabljen sluh, umrtvljen nervni i mišićni sistem, refleksi su mu usporeni, a opažanje i rasuđivanje mu je nepravilno. Što je veći procenat alkohola u krvi, učesnik u saobraćaju je opasaniji i po sebe i po okolinu.
Učesnik u saobraćaju usled dejstva alkohola loše procenjuje prilike i često uleće u opasne situacije. Pripit čovek zanemaruje opasnosti po sebe i po druge učesnike u saobraćaju. Pod dejstvom alkohola svaki učesnik u saobraćaju ima znatno sporije reflekse, tako da će kasno prikočiti ili stati i lako može da naleti na pešaka ili drugo vozilo.
Kada pešaci i biciklisti popiju neko alkoholno piće, oni zbog bahatosti, nemarnosti ili loših refleksa lako krše propise i često se nalaze na meti drugih vozila koja se pravilno kreću i poštuju saobraćajne propise.
Novi zakon o saobraćaju
Statistikom je utvrđeno da su najviše nesreća sa povredama i smrtnim posledicama izazvali učesnici u saobraćaju pod dejstvom alkohola, kako u našoj zemlji tako i u drugim zemljama.
Novim zakonom je upotreba alkohola u saobraćaju znatno više sankcionisana, ali zakon neće bitno smanjiti broj pijanstava i nezgoda ukoliko svi mi kao učesnici u saobraćaju o tome ne budemo vodili računa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com