Ova priča, kako tvrdi mudrac, dokazuje jedno od osnovnih životnih zakonitosti
Ne kaže se bez razloga da “para na paru ide”. Procenat bogatih ljudi je veoma mali, a opet, čini nam se da upravo taj uzan krug najimućnijih uspeva ne samo da vlada svetom, već i da novac neprestano samo u njihov džep ide. Takođe, dešavalo se više puta da siromašan čovek dođe do novca, bilo da je u pitanju neočekivano nasledstvo ili sedmica na lotu. Međutim, kuloarima bi kružile priče kako se takav pojedinac odao porocima, prokockao svo bogatstvo i ponovo završio bez dinara.
Jedna priča iz naroda o bogatom i siromašnom čoveku tako se proširila.
Radmilo je bio najmudriji čovek u mestu i rešio je da se bavi ispitivanjem da li bi novac zaista pomogao veoma siromašnom čoveku kada bi on došao do para ili bi to samo dovelo do njegove propasti. Takođe, povelo se pitanje kako bi se bogataš ponašao kada bi nenadano došao do velikog dobitka.
– Nađoše jednom siromaha i dadoše mu vreću dukata. Bedni čovek je bio u dugovima do guše, pretili su mu da će mu oduzeti i kuću i to malo stoke što ima. Novac koji mu je uručen mu se činio neverovatnim, mislio je da je u pitanju neka šala. Kada je shvatio da je u pitanju istraživanje, bi srećan što je kući mogao da donese pravo blago. Pohita kući da se pohvali familiji i prvim komšijama – bile su reči Radmila koji je bio svedok samog događaja.
Siromah nije dugo uživao u sreći.
– Dužnici su pojurili na vrata ovog sirotog čoveka. Komšije su tražile da im se naplati sve što su ikada iz milostonje uradili za njega, a isto je bilo i sa familijom. Udario je brat na brata, novac je postao glavna svađa i predmet rasprava. Svako ko ga je maltene jednom video ili mu pozajmio novac sada je tražio to nazad. Nesrećni čovek je podelio sav novac, a na kraju je morao da da i stoku i jedva je kuću zadržao. Naposletku je bio posvađan sa svim najmilijima i ponovo bez para – nastavio je Radmilo.
Kako je dodao, očigledno je bilo da tom čoveku nema spasa.
– Očigledno je da ovom čoveku nije bilo spasa, ali zato su mudraci rešili da ponove slučaj i istu količinu zlatnika daju bogatašu koji je imao velelepno imanje. Ni bogataš nije u startu mislio da je istina da će mu bez imalo muke neko dati kesu zlatnika. Pohitao je kući i sklonio novac na mesto gde drži i ostale dragocenosti. Poučen prethodnim iskustvom, ovaj čovek nije nikome pričao za lako stečen imetak. Dani su prolazili, a on je nastavio sa poslom baš kao da nikakav novac i nije dobio. Pred kraj života setio se kese zlatnika koju je ostavio naslednicima – glasi kraj ove priče.
Radmilo je sa skupom najučenijih i najmudrijih ljudi iz života oba čoveka izvukao pouku da onaj ko ima novac, tokom života će sticati još više. Njegove dobre odluke i naporan rad će se isplatiti, a nije zanemarljiv ni odnos prema životu i pozitivna energija koja cirkuliše. S druge strane, onaj ko se nikad nije trudio neće ni znati da ceni vrednost stečenog novca i rasipajući se njime veoma brzo će ga izgubiti.
Naravno, ovo je bilo sprovedeno samo na primeru dva čoveka i ne može se generalizovati, ali godinama služi kao pouka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com