Ubola vas je pčela? Nije baš prijatan osećaj. Boli i svrbi, a to se događa jer pčela kroz svoju žaoku ispušta malo otrova. Taj otrov sadrži proteine koji uzrokuju bol i mogu uticati na imunološki sistem i ćelije kože.
Ali to nije ništa u poređenju s onim što pčela mora da prođe.
Bićete dobro nakon nekoliko sati, ali pčela neće biti te sreće. Pčele obično ne bodu ljude osim ako se ne osećaju ugroženo ili ako slučajno stanete na njih.
Problem je što nakon što vas ubode, ona ne može da izvuče svoju žaoku iz vaše kože. Ta žaoka ipak nije samo odbrambeni mehanizam, ona sadrži i delove pčelinjeg probavnog trakta, nerve i mišiće koji su, nažalost, neophodni za normalno funkcionisanje pčele.
Dakle, nakon što je sve to izgubila, ne može da preživi.
Pčele imaju 5 očiju, dva para krila i 6 nogu. Imaju izvrsne instinkte za preživljavanje i postoje jako dugo, 130 miliona godina i više… Većina pčela u košnici su radilice, a ‘glavna’ je matica. Dnevno snese oko 2000 jaja. Prosečna košnica sadrži 50.000 pčela, a one nestaju nakon samo jednog uboda.
Može se činiti da pčele samo besciljno lete uokolo ili koriste svoj vid da odluče kamo će ići. Ali, ovi insekti prilično su organizovani i oslanjaju se na super složen transportni sistem. Radi se u osnovi o nizu ‘puteva insekata’ koje pčele rado prate kroz ljudske gradove ili sela. Ovi putevi povezuju sva postojeća područja divljih životinja.
Iz porodice pčela dolazi bumbar. Ima ovalno telo obraslo gustom dlakom i mozak veličine makovog zrna. Naučnici su napravili eksperiment u kojem su ih istrenirali da igraju ‘bumbarski fudbal’. Čak su naučili kako da zabiju gol u zamenu za slatkiš. Te iste pčele imaju još jednu neverovatnu sposobnost. Koriste svoje ‘smrdljive otiske’ kako bi razlikovale mirise stranaca i sopstvenih pčelinjih rođaka… čak mogu da prepoznaju i sopstveni miris, prenosi 24sata.hr.
A tu je i pčela matica. Ona je jedinstvena u svojoj koloniji i njen glavni zadatak je polaganje jaja. Ljudi često pretpostavljaju da je ‘kraljica’ tu da govori svim drugim pčelama šta tačno treba da rade – ali, nije baš tako. Ona ima određeni uticaj, ali i bez nje košnica zapravo funkcioniše prilično dobro.
Svaka pčela ima posao i zna svoje dnevne funkcije i zadatke zahvaljujući svojim instinktima i hemijskim signalima koje oseća i koristi. Ti hemijski signali su njihov način komunikacije – određeno vreme mrdaju telima pod određenim uglovima i na taj način šalju poruke jedni drugima.
Ako se pčelinjoj matici nešto dogodi i ona ne preživi, pčele radilice stvaraju novu. Ne nađu jednu, nego ‘podignu’ novu. Biraju mladu larvu i hrane je posebnom hranom koja se zove ‘matična mleč’. Ta sretna larva sada može da izraste u novu ‘kraljicu’.
Pčele su brze, zamahnu krilima skoro 200 puta u sekundi. Svaka pčela u svom životu proizvede oko jednu kašičicu meda. Ove marljive životinje naprave oko 100 miliona putovanja do oko 2 miliona cvetova kako bi skupile dovoljno nektara za malo meda.
Pčele spavaju 5 do 8 sati dnevno, a noću se odmaraju. Njihovi su mozgovi prilično aktivni dok se odmaraju, a neki naučnici misle da možda sanjaju. Kad dođe zima, mnogi bube zamenjuju svoju telesnu tečnost posebnom hemikalijom koja se zove glicerol. To je vrsta prirodnog ‘antifriza’ koji im pomaže da prežive na niskim temperaturama. Međutim, pčele se samo skupe zajedno u košnici kako bi ostale tople, donosi Bright Side.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com