Nova godina nam sve brže kuca na vrata, a pred ovaj praznik prisutna je neka posebna čarolija, ali i euforija među ljudima.
Ljudi se raduju Novoj godini, ali i praznicima koji dolaze pre i posle nje, i to s razlogom. Velika radost prisutna je među ljudima jer im sama pomisao na Novu godinu budi lepa osećanja.
Porodično okupljanje, vreme posvećeno partnerima, deci, prijateljima i najbližima čini da se osećamo lepo, pa nam je osećaj radosti i sreće mnogo intenzivniji, rekao je u razgovoru za B92 psihoterapeut Zoran Milivojević.
„Doček Nove godine je ustaljeni društveni ritual u kojem se proslavlja ispraćanje stare i doček Nove godine. Kako i za svaki praznik, ljudi koriste priliku da se okupe sa sebi dragim ljudima i da je proslave. Porodice sa decom od toga prave porodične događaje, deca se vesele zato što će im Deda Mraz doneti poklone, ako su bila dobra protekle godine, a roditelji se trude da im doček ostane u lepom sećanju“, rekao je Milivojević.
On kaže da prazničnoj atmosferi i osećaju novogodišnje euforije posebno doprinose okolnosti koje čine da se osećamo uzbuđeno, kao što su okićeni gradovi i ulice, ali i običaj darivanja, koji je neizostavan deo Nove godine.
„Sve je usmereno na to da je doček Nove godine jedan veliki pozitivan događaj. Okićeni gradovi i ulice sugerišu da je to veliki trenutak, značajan datum. Naravno, kako postoji običaj darivanja, a to zapravo znači kupovanje, trgovci su ti koji od Božića i Nove godine prave veliki spektakl. Sve to podstiče na jednu dužnost da se bude veseo i pozitivan, jer je takva i opšta klima u organizacijama, preduzećima i celokupnoj zajednici“, naglasio je Milivojević.
Ljudi generalno vole da praznuju i slave, o čemu svedoči i doček Nove godine, kaže Milivojević i dodaje da se ljudi uvek nadaju da će sledeća godina biti bolja od prethodne. To ih čini živim i podstiče da nastave tamo gde su stali.
„Ljudi vole proslave, nevezano od toga šta se slavi. Praznici se tako zovu zato što su prazni od rada, tako da su ljudi slobodni da se bave onim što im je važno. Ono što je opšte mesto jeste nadanje da će Nova godina biti mnogo bolja od stare“, rekao je Milivojević.
On je dodao da je za većinu ljudi Nova godina zaista srećan događaj u kom se neizmerno uživa, ali i da je podjednako „zarazan“ jer se pozitivno raspoloženje brzo širi i prenosi.
Kupovanje poklona i darivanje za Novu godinu Milivojević vidi kao jedan od jezika ljubavi, ali nikako nije dokaz koliko nekoga volite.
„Ljudi su srećni i kada dobiju dobro odabran poklon, ali i kada vide to veselje kod druge osobe koja se raduje poklonu. Naravno, sve je stvar mere, jer predmeti ne mogu da budu zamena za ljude, za lepu reč, zajedničko vreme, iskren razgovor i međusobno negovanje. Ovo darivanje više potvrđuje emotivne veze koje su zapravo pravi uzrok sreće, a ne sam poklon“, smatra Milivojević.
Želje i očekivanja za sledeću godinu svojstvena su svim ljudima, ali je, kako kaže Milivojević, očekivanje pasivna aktivnost. Zato su realni planovi nešto što čovek treba da postavi sebi kao cilj u sledećoj godini.
Na pitanje da li nam Nova godina stvarno donosi promene, Milivojević kaže:
„Život donosi promene. svaka godina je nova i drukčija, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Ljudi su ti koji treba da se menjaju i prilagođavaju novim promenama kako ne bi zastareli. Očekivati da će nešto biti drugačije bez ulaganja ličnog napora je dečje očekivanje“.
Praznici, pa i Nova godina, doprinose tome da se ljudi zbliže, druže i dobro provedu, ali kada prođu praznici dešava se da ljudi budu depresivni.
„O postprazničnoj depresiji govorimo samo u simboličnom smislu jer to nije prava depresija, već neka vrsta mrzovolje koja je reakcija na intenzivan period proslavljanja i druženja“, kaže Milivojević i dodaje da je proslavljanje Nove godine dobro za ljude.
„Proslavljanje Nove godine je neka vrsta godišnjeg ventila, neka vrsta nagrade za protekli period. I ako me pitate da li je dobro da ljudi proslavljaju Novu godinu, odgovor je potvrdan. Ovakvi rituali nas zbližavaju i barem nakratko podsećaju na dobar život.“
(B92, Miloš Anđelković)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com