Zašto se u nekim porodicama rađaju samo muška, a u drugim samo ženska deca

U nekim porodicama se događa da se rađaju samo dečaci, ne u jednoj, nego u nekoliko generacija, dok se u drugim rađaju isključivo devojčice. Znači li to da su neke porodice „specijalizovane“ samo za rađanje dece jednog pola?

Neki naučnici smatraju da to hoćemo li imati sina ili ćerku nasleđujemo od oca, iako još niko nije ustanovio koji je gen odgovoran za to, dok drugi tvrde da su za to odgovorne nasledne odlike koje mogu doprinijeti evolucijskoj prednosti jednog pola, piše CNN.

Brojne studije bavile su se istraživanjem dobijaju li visoki roditelji češće dečake, dok oni lepši imaju ćerke, iako su ove teorije naišle na brojne kritike.

Još jedna od hipoteza u vezi ovoga je da su za to odgovorni hormoni roditelja u trenutku začeća. Međutim, rezultati nove studije, koja je obuhvatila celu populaciju Švedske od 1932. godine, ukazuju na to da je pol potomaka stvar puke sreće.

„Otkrili smo da ljudi nemaju urođenu tendenciju da imaju decu jednog ili drugog pola – pol potomaka je zapravo nasumična stvar. Ako imate mnogo dečaka ili mnogo devojčica u porodici, to je samo slučajnost“, kaže Brendan Zič, sa Univerziteta u Kvinslendu i vodeći autor studije.

Koristeći informacije iz matične knjige rođenih u Švedskoj, istraživači su upoređivali imaju li braća i sestre tendenciju da dobijaju decu istog pola. Njihova statistička analiza isključila je mogućnost da određene karakteristike roditelja utiču na to hoće li oni dobiti dečaka ili devojčicu.

„Kako braća ili sestre dele 50 posto svog genetskog materijala, da postoji genetska predispozicija koja određuje pol potomaka, ona bi se potvrdila tako što bi i njihovi potomci bili istog pola. Međutim, braća i sestre nisu dobijali decu istog pola – to što jedno od njih ima devojčicu nije povećavalo verovatnoću da će i drugo dobiti žensko dete“, objašnjava Zič, a prenosi Klix.ba.

On tvrdi da velika baza podataka – 4,7 miliona rođenih – govori u prilog preciznosti i tačnosti onoga što su utvrdili i objašnjava da su druga istraživanja ove vrste obuhvatala manji broj ljudi, pa su zaključci bili drugačiji i usmeravali su u pogrešnom pravcu.

Na primer, studija iz 2008. godine, koja je obuhvatila 927 porodičnih stabala (556.387 ljudi) vratila se do 1600. godine. Prema tvrdnjama ovih istraživača, ako je muškarac imao više sinova nego kćeri i njegovi sinovi su češće dobijali mušku decu. Ista studija iznosi hipotezu da je za to odgovoran neotkriveni gen koji određuje hoće li u spermi muškarca biti više X ili Y hromozoma, što utiče na pol njegove dece. Dečaci imaju X i Y hromozom, dok devojčice imaju dva Y hromozoma.

Drugi istraživači ustanovili su da klimatske promene mogu uticati na to hoće li se rađati više dečaka ili devojčica, tvrdeći da se više muškaraca rađa na mestima gde su temperature visoke, dok treći smatraju da velika glad, kao ona koja se dogodila u Kini tokom Velikog skoka napred, može dovesti do toga da žene češće rađaju devojčice.

„Ne možemo isključiti mogućnost da ekstremni događaji u životnoj sredini, kao što su nedostatak hrane i klimatske promene, mogu uticati na pojačano rađanje dece određenog pola, ali ono što možemo sa sigurnošću reći je da promene u životnoj sredini nisu u tom smislu uticale na one koji su rođeni u Švedskoj od 1932. do danas“, zaključuje Zič.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com