Istraživanja pokazuju da se osobe sa više empatije i razumevanja osećaju manje usamljeno, bez obzira na to koliko društvenih kontakata imaju. Da li takvi ljudi bolje podnose samoću nije do kraja istraženo.
Neuropsihijatar Dr Dilip Jeste sa Univerziteta Kalifornija u San Diegu zajedno sa svojim kolegama objavio je rezultate istraživanja u časopisu „International Psychogeriatrics“.
Oni su došli do zaključaka da je mudrost kao takva povezana sa stopom usamljenosti. U istraživanju je učestvovalo 340 ljudi različite životne dobi.
„Usamljenost ne označava samo fizičku samoću. Usamljenost je subjektivni doživljaj. Ona je jaz između odnosa koje imate i onih koje priželjkujete „rekao je dr. Jeste.
Objavljena studija pozvala se na literaturu i zaključke koji ukazuju na to da je mudrost složena ljudska osobina sa specifičnim komponentama.
Neki od njih su sposobnost regulisanja emocija, samorefleksija i prosocijalna ponašanja poput empatije, odlučnosti i tolerancije prema drugima. Te komponente uvedene su u istraživanje.
Usamljenost je najviše pogodila tri ključne starosne grupe
Ispitana je povezanost usamljenosti sa mudrošću kod ljudi u starosti od 27 do 101 godine. Rezultati nisu bili najbolji. Otprilike 76 odsto ispitanika oseća umerene do teže oblike usamljenosti.
Istraživači su otkrili neobičnu vezu između usamljenosti i godina starosti. Najpogođeniji su ljudi iz tri različite starosne grupe,u kasnijim dvadesetima, u srednjim pedesetima i u kasnim osamdesetima.
Iako studija nije bila predviđena za objašnjenje ovakvih rezultata, istraživači ukazuju na to da bi razlog tome mogao da bude da su kasne dvadesete period za donošene velikih odluka koje neretko stvaraju stres.
Polovinom pedesetih mnogi ljudi shvate da je život prolazan. Ispitanik krajem osamdesetih oseća se usamljeno zbog smrti većine prijatelja i vršnjaka, a tu su i finansijski problemi, piše Big Thing.
S druge strane, rezultati pokazuju da što je učesnik mudriji, to je manja mogućnost da će osetiti neku vrstu usamljenosti.
Istraživači su mudrost merili prema šest važnih aspekata, a to su altruizam, osećaj za pravdu, opšte poznavanje života, upravljanje emocijama, prihvatanje različitosti i odlučnost.
Rezultati pokazuju da su mudriji pojedinci u dobrom društvu, bez obzira da li su okruženi ljudima ili ne.
Iako mudrost predstavlja širok pojam prosocijalnih ponašanja, na osnovu definicije prema kojoj se istraživalo može se zaključiti da se u ovom slučaju mudrost najviše odnosi na regulisanje emocija i empatiju.
(bigthink.com, n1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com