Jedno životno nepisano pravilo kaže, da svemu pre ili kasnije mora doći kraj. Sve što počne mora i da se završi. Šta biva nakon kraja, da li se tu sve završava ili počinje nešto novo, novi početak, novo iskustvo?
Kažu da je svaki početak težak, međutim, krajevi su mnogo bolniji i teži za prevazilaženje. Počeci su nepredvidivi, ali uzbudljivi, daju nam krila, guraju nas napred. Da nije kraja ne bi bilo ni početka.
Nakon završetka ljubavne veze, pročitane knjige, odgledanog filma, završenog putovanja, pa čak i posle popijene šoljice kafe, javlja se taj osećaj sete. Osećaj koji nas na neki način rastužuje i zbog koga se često pitamo “zašto nije samo još malo trajalo”. Uvek žalimo za nečim što se završilo, umesto da gledamo u budućnost i radujemo se nekom novom početku, stalno se osvrćemo iza sebe kopajući po prošlosti.
I početak i kraj imaju svoje ZATO. Ako se određeni period u vašem životu završio, znači da postoji dovoljno dobar razlog zašto je to tako. Život nam na taj način pruža šansu da iskusimo nešto novo, da steknemo nova iskustva i obogatimo duhovni život.
Otvaraju nam se nove mogućnosti i širi pogled na svet oko nas. Kraj je uvertira za novu etapu našeg života, prirodan proces u životu svakoga od nas.
Završilo se i šta sad?
Jedno se završilo, drugo će početi. Kada i kako, uglavnom zavisi od vas samih. Ako stvorite barijere oko sebe, nećete dati priliku novom početku. Život će prolaziti pored vas i nepovratno odneti prilike koje niste bili u stanju da iskoristite.
Svemu čemu je došao kraj ostavite duboko zakopano u prošlosti, skinite povez sa očiju i okove koji ste sami sebi stavili. Videćete koliko daleko seže vaš pogled i sigurno ćete spaziti u daljini novi početak koji čeka da krenete ka njemu. Iskoristite prilike koje vam se nude i ne osvrćite se nazad, jer je kraj drugo ime za početak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com