Holanđani i Letonke najviši su na planeti, a za porast visine ljudi u prethodnih 100 godina zaslužni su pre svega kvalitetnija ishrana, bolja higijena i zdravstvena zaštita.
Na istraživanju sprovedenom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom radilo je oko 800 stručnjaka širom sveta, koji su zaključili da su podaci o visini značajan pokazatelj kvaliteta ishrane i zdravstvene zaštite, što je tesno povezano sa ukupnim ekonomskim razvojem zemlje, ali i da genetika tu takođe igra značajnu ulogu.
„Postoje dve vrste osobina što se genetike tiče. Kvalitativne i kvantitativne, odnosno one koje su merljive. Njih određuje više gena, ali i faktori spoljašnje sredine. Od spoljašnjih faktora najznačajniji su ishrana, higijena, ali i bolesti od najranijeg detinjstva“, objašnjava za RTS genetičarka prof. dr Gordana Šurlan.
Za Holanđane već dugo godina važi da su najviši na svetu, što je posebno čudno imajući u vidu da su ljudi u ravničarskim krajevima nižeg rasta u poređenju sa onima iz planinskih, poput Crnogoraca i uopšte dinarskog tipa.
Fizička aktivnost i sport svakako će pomoći u pravilnom telesnom razvoju.
„Igranje košarke pomoći će da porastete, ali nije presudno za to. Evo vam primer Zorana Moke Slavnića, koji nije bio mnogo visok u poređenju sa drugim košarkašima. To je zato što nije imao gene koji su mogli da ispolje“, navodi Šurlanova.
Ishrana takođe igra važnu ulogu, ali i to da deca ne žive u stresnim sredinama.
Socio-ekonomski faktori
U posmatranom periodu najviše su porasle Južnokorejke, čak 20 centimetara, a među muškarcima Iranci, koji su prosečno postali viši za 16,5 centimetara.
Gordana Šurlan takođe navodi i još jednu važnu osobinu kod visine, a to je da su visoki muškarci poželjniji, pa se njihovi geni lakše nastavljaju.
Ipak, kod takvih naglih promena, Šurlanova kaže da socio-ekonomski aspekti igraju važnu ulogu. Ljudi danas u tim zemljama mnogo bolje žive, imaju bolju zdravstvenu zaštitu i pod manjim su stresom nego što je to početkom veka bio slučaj.
Koliko je način života važan pokazuju i podaci za Amerikance, koji su sa 3. i 4. pozicije 1914. godine pali na 37. i 42. mesto. Gošća Jutarnjeg programa objašnjava da se tu vidi koliko loša ishrana (brza hrana, odnosno „džank fud“) i manja fizička aktivnost utiču na rast i razvoj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com