Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Veliki petak, stradanje Isusa Hrista, dan kada je osuđen i razapet na Golgoti žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Za hrišćane to je najtužniji dan, kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.
Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i „jednoniče“ – ceo dan ništa ne jedu niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode.
Na Veliki petak je, prema verovanju, rimski prokurator Pontije Pilat osudio Isusa Hristosa na razapinjanje na krstu. Tog je dana Isus odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe i razapet na Golgoti, gde je umro. Dok je gledao šta vojnici i narod rade s njegovim životom, rekao je samo kratko: „Oprosti im Bože, jer ne znaju šta rade“.
Prema običaju se ovog dana farbaju uskršnja jaja, a budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ona se najčešće upotrebljava. Prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću. Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb. Ne rade se kućni, ni poslovi u polju. Na Veliki petak prema narodnom verovanju, kako bi sačuvale zdravlje porodice žene ne smeju da se bave ručnim radovima, pletu, šiju, niti valja da kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Na Veliki petak se takođe i ne veseli, ne peva, a od Velikog četvrtka do Uskrsa – nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi znače radost, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com