Uprkos činjenici da je jedan od najzaslužnijih umova čovečanstva čiji izumi su temelj modernog sveta, ono što je javnost uvek intrigiralo je činjenica da je Nikola Tesla bio apsolutno imun na ženske čari.
Veliki naučnik nikad se nije ženio, niti je imao službeno devojku, ali žene su i pored toga, ili možda baš zbog toga, ludele za njim. Kako ih je odbijao i zašto se nije ženio, Tesla je otkrio svom prijatelju, pesniku Lazi Kostiću.
Naime, njih dvojica su se redovno dopisivali, a Kostić mu je u jednom pismu predložio da se oženi Lenkom Dunđerski, jednom od najlepših i najobrazovanijih devojaka njihovog vremena.
Ovu informaciju potvrdio je Pero Zubac u dokumentarcu o pesniku Lazi Kostiću.
Zapravo je Laza Kostić godinama bio zaljubljen u 30 godina mlađu Lenku pa je, da bi se zauvek udaljio od nje, za ženu predložio Nikoli Tesli, u pismu koje mu je poslao, prenosi Express.hr.
Na predlog Laze Kostića da se oženi Lenkom, koja je u tom trenutku imala 25 godina i bila naslednica jednog od najbogatijih Srba tog vremena, Tesla je odgovorio samo ovo:
„Brak me ne zanima. Ja sam se odavno venčao sa naukom.“
Lenki je Tesla bio zanimljiv, a budući da je bio poznat kao i markantan i zgodan muškarac pred kojim je velika budućnost, bile su velike šanse da bi se ovaj brak ostvario samo da je Tesla pristao.
Smatrao je da bi seks bio poguban po njegov intelekt, da bi to ometalo njegov rad pa je živeo u celibatu. Jednom prilikom je rekao:
„Mislim da ne biste mogli nabrojati mnogo dobrih izuma oženjenih ljudi.“
Iako mu se divio velik broj žena i bio omiljen i popularan među suprotnim polom, on jednostavno nije želeo da ima kontakta s njima.
„Dva su puta – mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljudskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi hrani i osnažuje i vitalnost i duh. Apstiniranje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put“, kazao je Tesla novinaru u intervjuu za časopis „Besmrtnost“ koji je dao iz 1899. godine u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu
Posebno je izbegavao žene koje su nosile bisere. Odbijao bi čak i da razgovara s njima. Bisere jednostavno nije podnosio.
Razne jednostavne radnje Tesla je obično radio triput zaredom, pa mnogi sumnjaju da je patio od opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Po triput je prao ruke i obilazio zgradu pre nego što uđe u nju. Takođe, pribor za jelo bi glancao do savršenstva koristeći pri tome 18 salveta.
Tesla je imao fobiju od bakterija. Zahtevao je da niko u trpezariji hotela u kom bi odsedao ne koristi stol za kojim je sedio, a za svaki obrok tražio je čist stolnjak. Svaku posudu, koji je prethodno sterilisana, sam bi pre jela obrisao salvetom.
Čim bi na stolu ugledao muvu, prekidao bi obrok, napisao je Džon O’Nil, autor Tesline biografije “Nenadmašni genije” koji je smatrao da je strah od mikroba bila posledica teških bolesti od kojih je Nikola Tesla oboleo u detinjstvu i to dva puta od malarije i jednom od kolere.
Tesla je tvrdio da mu je potrebno samo dva sata sna noću. Ne samo da je hranio golubove u parku, već ih je često donosio u svoju sobu. Posebno se vezao za jednu golubicu, o kojoj je rekao: „Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Dok sam je imao, moj život je imao svrhu.“
Tesla je verovao da „inferiorni“ ljudi ne bi trebalo da imaju potomstvo. U članku iz 1935. godine napisao je: „Za stotinu godina neće se više događati da se normalna osoba razmnožava sa osobom koja joj po intelektu ne parira.“
Zahvaljujući skoro fotografskom pamćenju, Tesla je mogao zapamtiti cele knjige i detalje svih svojih izuma. Imao je izražen smisao za estetiku, lepe manire i govorio je šest jezika. Vitak i impozantan, sa besprekornim stilom za oblačenje. Bio je izuzetno visok (199 centimetara) i neverovatne fizičke kondicije. To verno oslikava slučaj kada se jedne zime okliznuo na zaleđenom njujorškom pločniku i umesto da padne, napravio je salto i dočekao se na noge. Tada je Tesla imao 80 godina.
Zadnje godine svog života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz domovine. Umro je siromašan i u dugovima.
Do poslednjeg trenutka Tesla je neumorno radio, a 7. januara1943. preminuo je u svojoj hotelskoj sobi 3327 na 33. katu hotela Njujorker u Njujorku oko 22 sata i 30 minuta pod čudnim okolnostima u 87-oj godini života, a prema tvrdnjama kao uzrok navodi se od posledica srčanog tromba.
Posle njegove smrti, kovčezi u kojima su se nalazili Teslini papiri, diplome i druge počasti, kao i njegove laboratorijske beleške, zapečaćeni su. Neko vreme nalazili su se u vlasništvu Teslinog nećaka i jedinog naslednika Save Kosanovića. On je kasnije svoje stečeno nasledstvo poklonio gradu Beogradu, a u svrhu osnivanja muzeja Nikole Tesle.
Povodom smrti velikog naučnika, gradonačelnik Njujorka rekao je: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće.“
Telo mu je kremirano, a na ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka bilo je oko 2.000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne osobe i mnogi nobelovci.
Sve vodeće njujorške novine poslale su svoje novinare da izveštavaju sa sahrane ovog velikana. Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog kora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku narodnu pesmu ‘Tamo daleko’.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com