Godine 1986., tada 20-godišnji Kristofer Najt odvezao se u jednu šumu u ruralnom delu američke države Mejn. Ostavio je svoj auto, sa sobom je poneo samo osnovne stvari za kampovanje, ušetao u šumu i iz nje nije izašao 27 godina. Nakon što se namerno zagubio u šumi, pronašao je mesto koji će postati njegov dom – mala čistina u gustoj šumi oko jezera Nort Pond.
Raširio je ceradu između drveća, namestio mali najlonski šator i smestio se. Bio je skroz skriven od sveta, uprkos činjenici da se zapravo ulogorio samo nekoliko minuta hoda od jedne od stotina ostalih malih vikendica koje su bile razbacane uz jezero.
Najt je preživljavao tako što je provaljivao u kućice i lokalne centre iz kojih je krao zalihe. Uvek je uzimao samo ono što mu je bilo neophodno – hranu, plin za kuvanje, baterije i knjige. Pokušavao je da pravi što manje štete, ali veliki broj provala – više od hiljadu tokom svih tih godina – uznemirio je vlasnike vikendica, pa su alarmirali policiju, koja je postavila zamku i uhvatila Najta na delu.
Pisac Majk Finkel posetio je Najta u zatvoru kada je pisao knjigu o njemu i njegovom begu od sveta, „The Stranger in the Woods: The Extraordinary Story of the Last True Hermit“. Prvo ga je pitao najočiglednije pitanje – zašto je okrenuo leđa svetu i otišao da živi potpuno sam.
„Kris Najt je rekao da se osećao jako nelagodno stalno okružen ljudima. Mislio sam da mu se nešto dogodilo što je izazvalo taj osećaj. Pitao sam ga da li je počinio neki zločin, da li ga je bilo sramota zbog nečeg, ali uporno je tvrdio da se ništa nije dogodilo, već je naprosto osetio jaku želju da bude sam, kao da mu je celo telo govorilo da će mu biti prijatnije ako živi odvojen od sveta“, rekao je Finkel za BBC, prenosi Express.hr.
https://twitter.com/sganzz/status/1150840786835189765
Želja je bilo toliko jaka da je proveo skoro tri decenije, a da ni sa kim nije progovorio nijednu jedinu reč. Samo jednom je u tih skoro 30 godina pozdravio jednog planinara na kojeg je slučajno jedan dan naleteo, negde devedesetih godina.
Uprkos tome što su zime u Mejnu jake, a temperature se spuštaju i do 20 ispod nule, Najt kaže da nikad nije zapalio vatru, jer se bojao da bi dim mogao privući nečiju pažnju.
„Mnogo toga u njegovoj priči je zanimljivo. Da usred zime idete da kampujete u neku šumu u Mejnu i celu noć provedete u šatoru bez vatrice, bio bih impresioniran. Najt je to radio 27 zima“, kaže Finkel.
Najt mu je ispričao da je umesto grejanja uz vatru išao jako rano na spavanje, već oko sedam uveče, namestio bi alarm u tri ujutro, najhladnije doba noći. U tri sata bi se ustao i hodao do jutra, kako bi se zagrejao.
Finkela je zanimalo i kako je provodio vreme.
„Malo bih čitao knjige, malo rešavao ukrštenice, ali te stvari nije radio većinu vremena. Ono što je većinu vremena radio je ‘ništa’, nije radio ništa.“
Finkel je pitao Najta da objasni to ništavilo, to njegovo ‘nečinjenje ničega’.
„Zanimljivo je da mi je rekao da mu nikada nije bilo dosadno. Da nikada nije bio usamljen. Kaže da je bilo upravo suprotno, da se osećao potpuno povezan s celim svetom.“
Zvuči kao nekakvo mistično iskustvo, ali ne ono koje doživite na psihodeličnim drogama, već zbog samoće.
Nakon što je uhapšen 4. aprila 2013. godine osuđen je na sedam meseci zatvora. U zatvoru ga je posećivao Finkel, koji je dobio dozvolu da ga može intervjuisati devet sati, ali morao je da dolaziti svaki dan po sat vremena. Iz tih razgovora je i nastala njegova knjiga.
Kada su ga uhvatili, nije bio baš siguran koliko ima godina, jer je kroz godine izgubio pojam o vremenu, nije ni znao koja je tačno godina. Na pitanje policije, koja ga je uhvatila tako što je na području gde je krao postavila kamere, šta radi u šumi, rekao je da je u šumi od katastrofe u Černobilju. Taj događaj mu je bio vremenska odrednica.
Najt je rođen u Mejnu, a nakon hapšenja je ispričao da je njegova porodica bila dobra, ali bez emocija, pa je kao tinejdžer mnogo vremena provodio sam. Ispričao je policiji da nije imao nikakvih planova kada je ušao u šumu. Ni sa kim se nije pozdravio i nikoga nije obavestio da odlazi. Samo je otišao.
Nakon izlaska iz zatvora Najt se vratio u roditeljski dom i živi s majkom. Radi u bratovljevom automehaničarskom servisu. Otada više nije bio zainteresovan za razgovor s Finkelom, ali on se jedan dan pojavio u kući. Najt je bio sam, a Finkel je za Atlantik rekao da mu se činilo da je Najt depresivan.
„Zamolio me da ga više nikad ne kontaktiram, a njegova zadnja rečenica dok sam odlazio bila je: Nedostaje mi šuma“, rekao je Finkel.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com