Kada ste se poslednji put samomotivisali? Na koji način? Kako ste se obraćali sebi? Da li ste imali interni monolog ili dijalog? Jeste li razgovarali sami sa sobom? Naglas? Verovatno su vas od malih nogu učili da razgovor sa samim sobom otkriva da nešto nije u redu i da to prestanete da radite. Verovatno vam je bilo neprijatno ako se to ponovi i sami sebe sabotirate i ubeđujete da ne treba da pribegnete takvoj akciji.
Ali kada se osvrnete na detinjstvo, zar niste tako igrali? Preuzeli ste uloge, recimo nastavnik koji predaje gradivo ili prodavačica, konobar… obraćajući se likovima iz svoje mašte, predstavljajući određene obrasce ponašanja koje ste ne samo upijali, već i dodatno usvajali. A onda ste, odrastajući, prestali da igrate druge likove i zanemarili taj pogled na svet, smatrajući ga infantilnim i samim tim suvišnim.
Iako niko ne očekuje da se udubite u funkcije drugih, postoji jedan glas sa kojim je korisno razgovarati. Onaj od vas samih. Jer prva osoba na koju treba da se oslonite, sa kojom treba da analizirate pre nego što se obratite drugima, jeste menadžment. Kako izveštava Science Daily, naučnici su otkrili da čin samorazgovora pomaže u pripremi za bolje prepoznavanje detalja i pomaže moždanom centru za pamćenje. Predstavlja sistem koji nam olakšava da razumemo ono što smo naučili.
Govor, naime, poboljšava razumevanje zadatka koji obavljamo, a postoji jasna veza između vizuelnog cilja i izgovorene reči. Shodno tome, istraživanje Univerziteta Bangor u Velikoj Britaniji otkrilo je da je razgovor sam sa sobom znak višeg nivoa inteligencije. Naime, učesnici koji su naglas izgovarali listu instrukcija postigli su veći nivo koncentracije i bolje upijali ono što su pročitali.
Razgovor sa samim sobom, koji se smatra produžetkom unutrašnjeg, tišeg razgovora, pomaže u strukturiranju misli i određivanju prioriteta, što uključuje emocije i sećanja.
Možda nekome delujete neobično ako nešto kažete naglas ili se tako obraćate, ali to je samo dokaz da ste u stanju da organizujete svoje misli i posvetite se svom unutrašnjem svetu. Znate kako da tačno pristupite određenim informacijama, da ih pozovete kada je to potrebno, čak i u trenutku krize. Koristite metod koji vam je na raspolaganju da poboljšate svoje kognitivne funkcije.
Istovremeno, samorazgovor može motivisati. Ako određene misli izgovorite naglas, biće vam lakše da vizualizujete cilj. To će postati stvarna, a ne samo apstraktna želja.
Sledeći put kada budete sumnjali u sebe, recite sebi šta treba da čujete da biste krenuli – naglas. Upijajte te reči jer ćete tako moći da reagujete na njih. Ako i dalje osećate taj detinjasti stid, pokušajte sa vežbom koja uključuje ogledalo. Pogledajte se dobro i onda, kao da razgovarate sa nekim kome je potreban savet, recite šta vam treba. Možda izgleda neobično, ali veoma je neophodno pustiti svoj unutrašnji glas. Zato što on vas najbolje poznaje.
(Sensa.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com