Jedno zanimljivo viđenje sreće.
Za sreću nije potrebno brdo para niti besan auto, stan sa pogledom ili putovanje na egzotične destinacije. Jung je verovao da za ispunjen i srećan život potrebno ovladati ovim veštinama.
Čuveni psihijatar Karl Gustav Jung bio je osnivač kompleksne psihologije, a njegove stavove i razmišljanja ljudi cene. Kako je imao poseban pogled na svet i za sreću je smatrao da je vrlo individualna stvar. Imao je, čak, i svoj recept za sreću, ali je posebno naglašavao da ako ga ljudi budu slepo i opsesivno pratili, postići će samo kontra efekt.
Karl Gustav Jung je smatrao da ovih 5 stvari čine čoveka srećnim:
1. Jako fizičko i mentalno zdravlje
Jung nije verovao da je glavni cilj psihologije lečenje mentalnih poremećaja, već je na nju gledao kao na instrument samoprepoznavanja, jasnu definiciju sopstvenih ciljeva i znanja. Za njega je isti ključ sreće bio i fizičko zdravlje. Kod njega su ova dva koncepta nerazdvojiva.
2. Zdrave veze
Živeti izolovano od drugih ljudi je pogrešno. Svakome je potrebna pažnja, prijateljstvo, sigurnost i ljubav. Morate sa nekim da komunicirate, delite, širite vidike, brinete o nekome i da neko brine o vama… Bez toga nema sreće.
3. Sposobnost da opažate lepotu umetnosti i prirode
Kreativne osobe stavjaju svoje emocije, kreativnost, ideale, inovacije i veštine u stvari koje nastaju iz njihove mašte, i to je ono što Jung naziva kolektivnim nesvesnim. Morate biti sposobni da cenite sve što vas ushićuje, donosi zadovoljstvo i čini srećnim. Isto važi za sposobnost da cenite prirodu. Svi smo mi deca prirode. Svako stvorenje i mesto na planeti može nam dati važno znanje, samo morate da znate gde da gledate.
4. Verujte u nešto
Prema Karlu Jungu, sreća je nemoguća bez duhovne ispunjenosti. Nije važno da li je u pitanju religija ili filozofija, već to da vera u nešto može da bdue osnova za vaše dobro stanje. Vera daje značenje i produbljuje svako iskustvo, a vaše postojanje ispunjava smislom i svrhom.
5. Zanimljiv posao
Jung je puno pričao o tome kako je u detinjstvu želeo da bude arheolog. Život ga je ipak odveo ka medicini, a zatim se odlučio za psihijatriju. U duši je uvek ostao antrolopolog, pa je uvek „kopao“ što dublje po duši čoveka.
Koliko će vam posao biti zanimljiv ne zavisi uvek od vas, ali ako napravite prave odluke u karijeri koji vas vode ka vašim ciljevima, onda će vam pronalaženje posla koji volite biti lako.
(Stil/Vanja Milenković)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com