Zadovoljavajući odnos s partnerom, porodicom, prijateljima i kolegama s posla i vežbanje barem jednom mesečno moglo bi da poboljša vaše fizičko i mentalno zdravlje u starijoj dobi, pokazuju dve studije.
Generalno gledano, ljudi žive sve duže i svaka zemlja na svetu beleži rast broja i udela starijih ljudi u svojoj populaciji. Broj onih starijih od 80 ili više godina trebao bi da se utrostruči između 2020. i 2050. i dosegne 426 miliona.
Dve nove studije objavljene u časopisu British Medical Journal bacile su novo svetlo na to koja bi ponašanja u ranim i srednjim godinama mogla pomoći da u kasnijoj dobi uživamo u dobrom zdravlju, prenosi Poslovni list.
Dobri odnosi, manje komorbiditeta
Prva studija otkrila je da su zadovoljavajući odnosi s partnerima, rođacima, prijateljima i kolegama povezani s manjim rizikom od nakupljanja brojnih hroničnih stanja u starosti. Što su ti odnosi manje zadovoljavajući u 40-ima i 50-ima, veći je rizik od više bolesti kasnije u životu, donosi istraživanje.
Sve više dokaza ukazuje na vezu između dobrih društvenih odnosa i dobrog zdravlja u starijoj dobi, ali do sada nije bilo poznato mogu li ti odnosi smanjiti rizik od višestrukih dugotrajnih stanja ili komorbiditeta.
Istraživanje je obuhvatilo podatke od skoro 8.000 žena u Australiji koje nisu imale 11 uobičajenih dugotrajnih bolesti i bile su u dobi od 45 do 50 godina kada je studija započela 1996. Svake tri godine izveštavale su o nivou zadovoljstva svojim partnerima, članovima porodice, prijateljima i kolegama na poslu.
Pratili su ih 20 godina kako bi videli jesu li razvili dijabetes, hipertenziju, srčanu bolest, moždani udar, hroničnu opstruktivnu plućnu bolest, astmu, osteoporozu, artritis, rak, depresiju ili anksioznost.
Oni koji su prijavili najniži nivo zadovoljstva u svojim društvenim odnosima, imali su dvostruko veći rizik od razvoja komorbiditeta u poređenju s onima koji su prijavili najviši nivo zadovoljstva, otkrili su naučnici. Slični rezultati pronađeni su i kod drugih oblika društvenih odnosa, prema rezultatima objavljenim u časopisu General Psychiatry.
Premda je studija uključivala samo australijske žene, što znači da rezultati možda nisu primenjivi na muškarce ili druge kulture, rezultati su imali značajne posledice na zdravlje, rekli su istraživači sa Univerziteta Kvinslend. Naime, njima su istaknute “prednosti započinjanja ili održavanja kvalitetnih i raznolikih društvenih odnosa tokom srednje do rane starosti”, objasnili su.
“Drugo, na nivou zajednice, intervencije usmerene na zadovoljstvo ili kvalitet društvenih odnosa mogu biti naročito efikasne u sprečavanju progresije hroničnih stanja. Treće, na državnom i globalnom nivou, društvene veze trebalo bi da se smatraju javnozdravstvenim prioritetom u prevenciji hroničnih bolesti”, navodi se.
Redovnom aktivnošću protiv demencije
Drugo istraživanje pokazalo je da je redovna fizička aktivnost u bilo kom dobu povezana s boljom funkcijom mozga u starijoj dobi, a održavanje rutine vežbanja tokom odraslog doba čini se najboljim za očuvanje mentalne oštrine i pamćenja i za sprečavanje stanja poput demencije, prenosi Guardian.
Čak je bolje početi vežbati u 60-ima za poboljšanje kognitivnih funkcija nego ne raditi ništa, sugeriše istraživanje koje je sproveo University College London, a objavljeno je u časopisu Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry.
Istraživanje je ispitivalo podatke 1.417 ljudi o tome koliko su vežbali tokom četiri decenije. Istraživanja su sprovedena pet puta tokom odrasle dobi, kada su ljudi bili stari 36, 43, 53, 60 do 64 i 69 godina.
Kognitivni testovi, plus oni koji su se bavili brzinom obrade i pamćenjem, sprovedeni su nakon što su ljudi navršili 69 godina. Oni koji su bili fizički aktivni barem jedan do četiri puta mesečno, u svih pet odvojenih istraživanja imali su najbolje rezultate na testovima.
“Najveći kognitivni efekat primećen je kod onih koji su ostali fizički aktivni tokom celog života”, rekla je glavna autorka dr. Sara-Naomi Džejms. “Efekat je kumulativan pa što je pojedinac duže aktivan, verovatnije će kasnije u životu imati bolje kognitivne funkcije.”
Dr. Sizan Mičel, koja istražuje Alchajmerovu bolest, rekla je da je studija pokazala da “nikada nije prekasno početi s aktivnosti” i koliko je važno “pokušati to održati tokom celog života”.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com