Znate li šta je „RAJSKI SINDROM“?

Pažljivo pročitajte, možda baš vi „patite“ od njega!

Za mnoge ljude može da se kaže da imaju apsolutno sve u životu. Zdravlje, ljubav, uspešnu karijeru. Bez obzira na to, ti ljudi, često umeju da se osete nesrećno i prazno. To se zove “Rajski sindrom”.

Šta je rajski sindrom?

U pitanju je stanje zbog kojeg se pojedinac oseća nezadovoljno sobom, iako je postigao sve ono o čemu je ikada sanjao.

Ovo stanje još uvek nije medicinski prihvaćeno kao mentalni poremećaj, ali mnogi psiholozi ga koriste kao dijagnozu. Rajski sindrom najčešće se javlja kod ljudi koji su izuzetno uspešni.

Kada uspešna osoba oseća da više nema čemu da sledi u životu, nema novih izazova, prevazilaženja, počinje da oseća mentalno i emocionalno nezadovoljstvo koje može da preraste u rizična mentalna stanja poput depresije, piše Sensa.

To je možda rezultat narcističkog doba u kom trenutno živimo, smatra profesor psihologije dr Jong Vah Goh sa Univerziteta Južni Kvinslend. Goh objašnjava: “Ljudi koji imaju nerealno velika očekivanja nikada neće biti zadovoljni, njihov cilj cilja se uvek menja.”

“Rajski sindrom je posledica velikih očekivanja od sebe i nemogućnosti da se opustite.” Prema Daily Telegraphu, Madona i Viktorija Bekam smatraju se glavnim primerima pojedinaca koji pate od rajskog sindroma.

Rajski sindrom možemo da doživimo kada nismo u stanju da se definišemo i ako ne razumemo ko smo ili šta predstavljamo. Ovo je naročito uobičajeno kod pojedinaca koji svoj identitet definišu određenom ulogom, kao što su preduzetnici, rukovodioci preduzeća, sportisti, pa čak i majke.

Kim Serafini, autorka knjige “I Am Gr8full For Life”, veruje da se ovaj sindrom uglavnom javlja kada se odvojimo od svojih uloga.

Međutim, slobodno vreme ili sindrom raja je kontroverzna tema među stručnjacima, jer se često pogrešno dijagnostifikuje kao stres i anksioznost.

Kada imamo izuzetno velika očekivanja od sebe i svog života, to može da dovede do egzistencijalnog očaja. “U stvari, rajski sindrom je jedan od oblika egzistencijalnog očaja”, objašnjava članak u časopisu “Exploring Your Mind”. To se zasniva na uverenju da ljudski život ima svrhu i moramo je shvatiti ako želimo da doživimo sreću i ispunjenje. Kada shvatimo da zapravo postoji svrha života, skloni smo opisivanju samog života na “utopijski” način.

3 vrste rajskog sindroma

Prema istraživanju časopisa “Exploring Your Mind”, rajski sindrom može da se manifestuje u 3 različita oblika:

1. Rizično po mentalno i emotivno stanje

Određeni problemi sa mentalnim zdravljem, poput povlačenja, anksioznosti, depresije, suicidnog ponašanja, mogu se pojaviti kada bolno shvatimo da smo nesposobni jer nismo uspeli da ostvarimo određeni utopijski cilj. Kada je životni cilj “raj na Zemlji”, tada ne predstavlja ništa drugo nego zabludu. A kada nismo u stanju da ostvarimo taj cilj, osećamo krivicu i sramotu.

2. Bezopasno

Drugi oblik sindroma raja je manje komplikovan. Odnosi se na uživanje u procesu postizanja utopijskog cilja, a ne na stvarno postignuće. “Pesnici kao što je Konstantin Kavafis opisali su takav stav kao putnika koji uživa u putovanju, čak i ako je put dug”.

3. Projektivno

Čvrsto uverenje u posedovanje istine dovodi do razvoja takvog mentalnog stava. Pojedinci koji dožive ovaj oblik sindroma potrudiće se da pomognu ljudima da shvate istinu kako bi mogli da promene društvo i svet uopšte. Istraživanje navedenog časopisa dodaje “Kroz dobru dozu ubeđivanja i nade, osoba će pokušati da natera druge da prihvate njihovu istinu. Međutim, oni će dobiti potpuno suprotne rezultate u nekim slučajevima.”

Većina nas ima svoju verziju istine zasnovanu na tome kako lično gledamo svet. Iako deljenje naših stavova i mišljenja nije nužno loše, takođe moramo biti otvoreni i za prihvatanje tuđih istina. Međutim, kada osoba sa sindromom projektovanog raja nije u stanju da ubedi druge u svoje ideje, često postaje zlonamerna i ogorčena. Oni obično postaju paranoični i veruju da odbijanjem drugi žele da ih povrede.

Dakle, ključno je da naučimo da budemo zahvalni na onome što imamo, da cenimo svoja dostignuća i da se fokusiramo na pronalaženje rešenja za naše trenutne probleme, a ne da sledimo apstraktnu, utopijsku ideju i preambiciozne ciljeve.

Osvešćen um nam može omogućiti da živimo u sadašnjem trenutku, izrazimo zahvalnost, otvorimo se za primanje ljubavi i živimo srećan i zadovoljan život.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com