Istraživači identifikovali specifičnu tačku u srednjim godinama kada naše moždane ćelije pokazuju prve znake propadanja.
Ta starost, na osnovu skeniranja mozga i testova na 19.300 pojedinaca, u proseku je oko 44 godine. Već tad počinje da se primećuje degeneracija, pre nego što dostigne svoju najbržu stopu u 67. godini. Dok dostignemo 90, brzina starenja mozga se smanjuje.
Prema timu koji stoji iza nove studije, koju predvode istraživači sa Univerziteta Stony Brook u SAD, nalazi bi mogli biti od pomoći u pronalaženju načina da se promoviše bolje zdravlje mozga u kasnijim fazama života.
„Razumevanje tačno kada i kako se starenje mozga ubrzava daje nam strateške vremenske tačke za intervenciju“, kaže neuronaučnica Lilianne Mujica-Parodi, a prenosi Science Alert. „Identifikovali smo kritični period srednjeg života u kome mozak počinje da doživljava opadanje pristupa energiji, ali pre nego što dođe do nepovratnog oštećenja, u suštini to je ‘savijanje’ pre ‘preloma’.“
Tim je takođe uspeo da identifikuje potencijalni glavni pokretač ovog pada: neuronsku insulinsku rezistenciju. Rezultati sugerišu da kako naš mozak stari, insulin ima smanjeni efekat na neurone, što znači da se manje glukoze uzima kao energija, a to onda počinje da ometa moždanu signalizaciju.
Ova ideja da metabolizam utiče na starenje mozga podržana je genetskom analizom koju su sproveli istraživači. Aktivnost u vezi sa proteinom koji apsorbuje glukozu GLUT4 i proteinom za transport masti APOE odgovara znacima istrošenosti mozga.
Iz toga sledi da bi na neki način zamena ili popravka izvora energije za neurone mogla pomoći u usporavanju starenja mozga – i potencijalno nam dati drugu opciju lečenja neurodegenerativnih bolesti.
„Tokom srednjeg doba, neuroni su metabolički pod stresom zbog nedovoljnog goriva; bore se, ali su i dalje održivi“, kaže Mujica-Parodi. „Zato, obezbeđivanje alternativnog goriva tokom ovog kritičnog perioda može pomoći u obnavljanju funkcije. Međutim, u kasnijim godinama, produženo gladovanje neurona moglo bi da izazove niz drugih fizioloških efekata koji intervenciju čine manje efikasnom.“Istraživači su testirali hipotezu sa grupom od 101 pojedinca koji su dobijali suplemente ketona, koji izgleda podstiču osetljivost na insulin u moždanim ćelijama i potiskuju metabolička oštećenja. Degradacija mozga se stabilizovala nakon uzimanja ketonskih suplemenata, a najveće koristi su bila za one od 40 do 59 godina. To sugeriše da bi tretman ove vrste mogao da funkcioniše, ali će vreme biti ključno.
(nova.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com