Kod većine ljudi ljubomorne reakcije su najzastupljenije u dva životna doba: u mladosti, adolescenciji, nakon čega dolazi „smirenje” ljubomornosti, da bi ponovo počeli da budu više ljubomorni posle pedesete godine. Ova „dvogrba” kriva se objašnjava time da su to dva perioda u životu kada su ljudi u nekoj vrsti krize identiteta u kojoj nisu sigurni u svoju ličnu vrednost, pa samim tim nisu sigurni ni u to da li takvi kakvi su zaslužuju da budu voljeni.
Strah od gubitka
Osećanje ljubomore je po svojoj suštini vrsta straha da će izgubiti ljubav voljene osobe zbog nekog trećeg – rivala. Ljubomora može biti fokusirana na neku konkretnu treću osobu, ali može biti difuzna, usmerena na različite osobe s kojima partner ljubomorne osobe stupa u kontakt.
Glavna podela ljubomore je na opravdanu i neopravdanu. Kada je ljubomora opravdana, tada partner ljubomorne osobe zaista daje razloge ljubomornoj osobi da tako reaguje. Ono što najviše budi ljubomornu sumnju jeste promena partnerovog ponašanja. A kada neko počne da sumnja, tada počne da istražuje kako bi saznao šta je istina.
Neopravdana ljubomora je veliki problem koji kvari kako kvalitet života ljubomorne osobe, tako i partnerski odnos. Ljubomora muči ljubomornu osobu koja postaje opsednuta svojim sumnjama, uhođenjem, konstrukcijama. Dok s jedne strane ima snažan intuitivni osećaj da je partner vara, s druge strane nema čvrstih dokaza za to, tako da je ljubomorna osoba u veoma snažnom i trajnom unutrašnjem konfliktu.
Postoji više unutrašnjih razloga zašto je neko neopravdano ljubomoran, a najčešći razlog je da osoba misli da nije dovoljno vredna da bi zaslužila da bude voljena. Kako ona sama ne voli sebe, misli da je ni drugi ne može zaista voleti. Tipično je da je tada ljubomorna na one za koje sama smatra da su bolji od nje, nakon čega svoj stav pripisuje partneru i optužuje ga da „ima nešto” s tim osobama.
Pojavu ljubomore u poznim godinama povezujemo s gubitkom osećanja lične vrednosti kada osoba počne da misli da je „izgubila” nešto što ju je ranije činilo vrednom. Na primer, poslovno uspešan muškarac koji je zapao u poslovne teškoće i počeo manje da zarađuje, postao je ljubomoran na suprugu s kojom je dvadesetak godina u stabilnom braku. Žena koja je smatrala da zaslužuje da bude voljena samo ako je lepa i seksualno privlačna, postala je ljubomorna na supruga onda kada je ušla u godine u kojima je postala nezadovoljna svojim izgledom. Muškarac koji se oženio značajno mlađom ženom, postao je ljubomoran kada je počeo da se oseća starim.
Nekada je ljubomora povezana s pozitivnom promenom partnera koji je ranije bio u senci ljubomorne osobe, a sada je sazreo kao ličnost, postao sigurniji u sebe, spontaniji i šarmantniji.
U većini slučajeva pozna ljubomora se može povezati s nekom vrste krize srednjeg doba, kada ljudi postaju nesigurni u svoj raniji identitet, kada su u nekom prelaznom dobu, a novi identitet još nisu izgradili.
Važno je prebroditi krizu
Partneri, to jest supružnici osoba kod kojih se pojavila pozna ljubomora su često veoma zbunjeni pojavom ljubomornog ponašanja nakon decenija stabilnog braka. Često se pitaju se da li je osoba i ranije bila ljubomorna, samo je to dobro skrivala, tako da nisu ni znali s kim žive toliko dugo. Drugi se preispituju čime su počeli da daju povod za pojavu ljubomore.
Mnogi smatraju da je njihovim ljubomornim partnerima potrebna psihoterapija. To jeste tačno, ali psihoterapija je moguća samo ako se radi s onima koji iskreno smatraju da su oni ti koji imaju problem. Ljubomorni smatraju da nije u njima problem, nego je u partneru. Zato ljubomorni očekuju da se partner promeni kako bi se ponovo osećali sigurno. Zato je najbolje ići na bračnu ili partnersku terapiju, ali ljubomorni i to odbijaju.
Najbolji lek za „gašenje” partnerove ljubomore nije rasprava, nego direktno pokazivanje ljubavi: zagrljaj, poljubac, izjava ljubavi, tako je moguće prebroditi krizni period i sprečiti da ljubomora postane razlog za razvod u poznim godinama.
(Zoran Milivojević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com