Često se pominje da je dobra ideja u brak ući onda kad ste zreli kao ličnost, onda kad znate ko ste i šta želite. Drugi pak primećuju da se i u braku, uz voljenu osobu, može sazrevati. U principu, i jedan i drugi pristup mogu da fukncionišu.
Ljudi se obično formiraju kao ličnosti negde između 25. i 28. godine života. To je, naravno, prosek, kod nekih to bude ranije, kod nekih kasnije. Otprilike u tom dobu bi trebalo da znaju šta žele da urade od sebe i svog života, u kakvoj bi vezi i s kakvom osobom želeli da budu, a trebalo bi i da su se emotivno, ako već ne i finansijski, osamostalili od roditelja (nisu baš neke šanse da će brak uspeti nekome ko je još uvek mamin sin ili tatina princeza). Prednost ulaska u brak tek nakon što se sazri je očigledna; radi se o zrelim ličnostima koje znaju šta hoće, imaju neku svest o tome u šta se upuštaju, odabrali su bračnog partnera u skladu s onim što, dugoročno gledano, žele, nisu u nekoj fazi koju će koliko kroz godinu dana prerasti i zaključiti da je vreme za neke krupne promene. Brakovi sklopljeni između takvih individua obično potraju, jer ljudi znaju šta žele i u šta se upuštaju, i ponašaju se u skladu s tim.
S druge strane, dešava se da se i mlađi ljudi, još uvek nezreli, zaljube jedno u drugo i baš žele da se venčaju. Da li će se njihov brak obavezno završiti razvodom? Ne. Statistika pokazuje da se ljudi koji veoma mladi stupe u brak razvode češće nego oni koji u tu vrstu zajednice ipak stupe onda kad su malo zreliji, ali ima i takvih brakova koji se održe. Bračni partneri sazru zajedno i, nakon što budu formirani kao ličnosti, zaključe da jesu s osobom s kojom žele da budu do kraja života, da je ono što imaju baš ono što žele.
Zaključak? Zrelost je poželjna za brak, verovatnije je da će brak opstati ako u njega stupe zreli ljudi, ali stoprocentnih garancija za uspeh braka nikad nema, a brak može da uspe i onima koji se venčaju vrlo mladi. Pravila nema, pa je najbolje ići za svojim srcem, uz povremene hladne tuševe razuma.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com