Danas kao da svi nekud žure, svi jure, svi kasne, nikako sve da se postigne… Najčešće zato što se kasno počinje, uvek ima nešto preče, pa bude potrebno uraditi „samo još ovo“ pre nego što pređete na nešto drugo ili nekud krenete, a i s tim već kasnite – i eto stalne žurbe. To povremeno dovede do pogubnih posledica.
Žurba je toliko postala deo naše svakodnevice da je podrazumevamo i zaboravljamo do kakvih posledica može dovesti. Evo primera iz života: devojka pretrčava ulicu da bi stigla do autobuske stanice, žuri pa ne ide preko pešačkog prelaza koji je udaljen dvadesetak metara, i udara je automobil koji vozi prebrzo (verovatno je i vozač nekud žurio). Automobil udarcem prilično odbaci devojku, tako da ona leži nasred ulice, bespomoćna, i krvari. Policija brzo zaustavlja saobraćaj kako bi se obezbedio prolaz za kola hitne pomoći, nekoliko autobusa se naređa i svi strpljivo stoje sa strane i čekaju (vozači autobusa su pootvarali vrata, tako da putnici koji to žele mogu da izađu), drugi automobili stoje i čekaju, već se čuje sirena kola hitne pomoći, a jedan vozač kamiona baš tada reši da ne može da čeka i pokuša da napravi polukružno, i to na delu na kome to ni inače ne bi smeo, pa tako zapreči prolaz. Policija ga brzo sklanja, izgubljeno je nekoliko minuta dok se oslobodi prolaz za hitnu pomoć, devojku odvoze kola hitne pomoći (nažalost, ne znamo da li je devojka preživela, povreda je bila velika).
Žurba. Devojci se žurilo da dođe do autobuske stanice toliko da nije mogla da ode dvadeset metara dalje i preko pešačkog prelaza pređe ulicu, pa su je udarila kola. Vozaču automobila se žurilo pa je vozio prebrzo, i nije uspeo da zakoči na vreme. Vozaču kamiona se žurilo, pa nije obraćao pažnju na devojku koja na desetak metara od njega krvari na smrt, već je baš tada zaprečio prolaz kolima hitne pomoći. A koji je to razlog za žurbu toliko veliki da opravdava rizikovanje tuđeg ili svog života? Mogao bi se naći neki, sigurno, kao kada pokušavate da nekome spasete život, ali najčešće se žuri zbog mnogo banalnijih stvari, da i ne pominjemo nebrigu o mogućim posledicama, kako po nas same, tako i po druge.
Molimo vas: usporite malo. Krenite na vreme, pokušajte da ne dovodite sebe u situaciju da na silu uguravate „samo još jednu stvar“ u ionako pretrpan raspored, pa da zbog toga kasnite, budete nervozni, žurite… Pokušajte da obratite pažnju na moguće posledice i po sebe i po druge, bez onog „ma neće valjda“, „nisam valjda toliki baksuz“, „toliko puta sam to uradila pa se ništa nije desilo…“, jer je dovoljno da se desi jednom, pa da na duši nosite tuđi život ili izgubite svoj – i to jer ste se, recimo, predugo zadržali ćaskajući s prijateljima na Fejsbuku pa ste kasno krenuli. Žurbu nije uvek moguće izbeći, ali često jeste, kao što je moguće i biti pažljiviji i tako izbeći tragične posledice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com